Zašto odlažemo obaveze i kako da prestanemo?
Sedim za kompjuterom i gledam u nagomilane fajlove kojima već mesecima ne posvećujem dovoljno vremena...
Prokrastinacija, ili odlaganje obaveza, postala je sveprisutna u savremenom društvu.
S obzirom na sve veći pritisak da postignemo uspeh i ispunimo brojne obaveze, mnogi od nas se suočavaju sa izazovom odugovlačenja, čak i kada je reč o stvarima koje su nam važne. U nastavku ćemo da prokomentarišemo neke od razloga zašto prokrastiniramo i kako se možemo nositi sa ovim problemom.
Jedan od glavnih razloga zašto odlažemo obaveze je strah od neuspeha. Kada se suočimo sa zadatkom koji smatramo teškim ili važnim, može se javiti strah da nećemo biti dovoljno dobri ili da ćemo razočarati sebe ili druge.
Međutim, ponekad se javlja i strah od uspeha, odnosno više strah od promena koje uspeh može doneti, od dodatne odgovornosti ili većih očekivanja.
Perfekcionisti često odlažu obaveze jer žele da sve bude savršeno. Umesto da završe zadatak na vreme, oni se zadržavaju na sitnicama, pokušavajući da sve dovedu do savršenstva. Ovaj pristup može dovesti do osećaja preplavljenosti i, paradoksalno, do još većeg odugovlačenja.
Ponekad se prokrastinacija javlja zbog nedostatka motivacije. Kada nam zadatak deluje dosadno, nevažan ili previše izazovan, motivacija za njegovo izvršenje opada. Često se u tim trenucima okrećemo prijatnijim aktivnostima, poput društvenih mreža ili gledanja serija, tražeći trenutne izvore zadovoljstva.
Tu su i "stare", "dobre" negativne misli, poput "Nisam dovoljno dobar" ili "Nikad neću ovo završiti", mogu nas paralisati i sprečiti da započnemo zadatak. Ova unutrašnja kritika podstiče prokrastinaciju, stvarajući osećaj bespomoćnosti i nedostatak vere u sopstvene sposobnosti.
Umesto da pokušavate da izbegnete neprijatne emocije poput straha, anksioznosti ili sumnje u sebe, pokušajte da ih prihvatite kao deo svog iskustva. Svi se ponekad osećamo nesigurno ili preplavljeno, ali te emocije ne moraju da nas definišu niti da nas spreče da delujemo.
Umesto da se koncentrišete isključivo na krajnji cilj ili ishod, usmerite pažnju na ono što vam je zaista važno u životu. Razmislite kako vaši postupci odražavaju vaše vrednosti i koliko je važno da nastavite napred, čak i kada je teško. Ovaj pristup može vam pomoći da pronađete motivaciju i da ostanete na pravom putu.
Veliki zadaci mogu delovati zastrašujuće, pa je korisno razbiti ih na manje, lakše ostvarive korake. Ovaj pristup ne samo da smanjuje osećaj preplavljenosti, već vam daje priliku da postepeno napredujete, što jača osećaj postignuća i motiviše vas da nastavite dalje.
Umesto da budete previše strogi prema sebi kada odugovlačite, pokušajte da vežbate samosuosjećanje. Svi mi ponekad prokrastiniramo, i to je deo ljudskog iskustva.
Umesto da se osuđujete, tretirajte sebe s istim razumevanjem i brigom kao što biste tretirali prijatelja u sličnoj situaciji.
Ključ za prevazilaženje prokrastinacije leži u sposobnosti da delujemo čak i kada se plašimo ili osećamo nesigurno. Umesto da čekate da strah nestane, prihvatite ga i krenite u akciju. Često ćemo otkriti da, kada jednom započnemo zadatak, strah i anksioznost se smanjuju, a osećaj postignuća raste.
Prokrastinacija je složen problem sa kojim se svi suočavamo u nekom trenutku života. Razumevanje razloga iza ovog ponašanja i primena strategija za suočavanje sa njim može vam pomoći da postanete produktivniji i zadovoljniji u svom svakodnevnom životu.
Ne zaboravite da ste vi ti koji imate moć da preuzmete kontrolu nad svojim vremenom i obavezama, korak po korak.
Ukoliko prepoznajete neke od ovih znakova kod sebe, razmislite možda je razgovor sa psihoterapeutom opcija za tebe.
Sportski pozdrav!
Dobri psiholog,
