Praznici: Motiv da usporimo i pronadjemo ono što je zaista važno.
Dobar dan, dobri ljudi… Za sam početak, citirao bih jednu pesnikinju (zli jezici će reći estradnu umetnicu). Ona nas upozorava stihovima: ,,A gde žuris bato bre?”
Koliko puta ste se našli u situaciji da završite dan s osećajem da ništa niste postigli, uprkos tome što ste ceo dan trčali s jednog zadatka na drugi? Ja jesam, i to više puta nego što bih želeo da priznam. Čini se da nas moderan svet tera u beskrajnu trku, gde je svaka minuta unapred isplanirana, a pauza deluje kao luksuz koji sebi ne možemo priuštiti.
Praznici su pred nama, a ja bih želeo da vas podsetim da oni nisu samo trenutak za kupovinu poklona i pravljenje savršene trpeze. Praznici su prilika da zastanemo i zapitamo se: „Šta je za mene zaista vredno?“
Sećam se razgovora s jednim klijentom koji mi je rekao: „Kad god sednem da se odmorim, osećam krivicu. Kao da propuštam nešto važno.“ Prepoznao sam taj osećaj, jer sam ga i sam iskusio.
Ali ovde je ključno pitanje: Propuštamo li nešto zaista važno dok jurimo kroz život, ili zapravo gubimo ono što je već pred nama?
Jedna jednostavna vežba koju često predlažem, i koja meni lično pomaže, jeste „trenutak za svesnost.“ Evo kako funkcioniše: Sklonite se na mirno mesto, makar to bila i pauza u vašem automobilu. Udahnite duboko i izdahnite polako, ponovite to nekoliko puta. Zatvorite oči i zapitajte se: „Šta osećam u ovom trenutku? Šta je zaista važno za mene danas?“Uzmite papir i zapišite jednu stvar koja vam donosi radost i jednu osobu kojoj želite zahvaliti što je deo vašeg života. Ova mala pauza, iako kratka, može promeniti vaš pogled na dan.
Setim se priče o čoveku koji je posadio maslinu, iako je znao da možda neće doživeti da uživa u njenom plodu. Ljudi su ga pitali zašto to radi, a on je odgovorio: „Masline su zasađene za mene pre nego što sam se rodio. Sada je red na mene da nastavim krug.“Ova priča nas podseća da ono što radimo ne mora uvek doneti trenutne rezultate. Ponekad je važno samo stati, posaditi seme i pustiti da priroda odradi svoje.
Praznici nas podsećaju na sve ono što već imamo, ali i na ono što smo možda zaboravili da cenimo. Umesto da jurite za još jednim savršenim poklonom, probajte da ove godine poklonite sebi i drugima nešto neprocenjivo – svoje vreme, pažnju i ljubav.
Ako osećate da vas užurbanost preplavljuje, setite se da je život maraton, a ne sprint. Usporite. Praznici su idealno vreme da se povežete sa sobom, da zastanete i da izaberete ono što je zaista vredno u vašem životu.
Vi zaslužujete mir i sreću, i na tome se može raditi korak po korak. Neka vam praznici budu prilika da počnete.
Vaš Dobri psiholog,
