Svaka stranica našeg života je važna!
Dobar dan, dobri ljudi... Već neko vreme pišem ovaj blog, u nadi da će nekome nešto od ovoga pomoći ili pak imati smisla.
Zamišljam život kao pisanje knjige ili bloga. Svaka odluka, svaki korak napred ili unazad, svaka borba sa sumnjom, sve to čini našu priču ili blog. Pisci, poput nas, ponekad ostanu zaglavljeni na jednoj stranici.
Na primer Tolstoj je proveo skoro deset godina radeći na svom remek-delu, „Rat i mir.“ Hemingvej je često prepravljao iste rečenice iznova, tražeći savršeni izraz. Ali oni nisu odustajali – strpljenje i saosećanje prema sebi su ih vodili.
Kao pisci svojih života, često mislimo da nismo dovoljno brzi, da nismo dovoljno napredovali.
Čini nam se da su svi oko nas već na poslednjem poglavlju dok mi još uvek tražimo prave reči na prvoj stranici. Međutim, zapamtite da svaka napisana rečenica, koliko god mala i beznačajna delovala, doprinosi vašem rastu i formira širu sliku. Kao i svaki pisac, svi mi imamo različit tempo, ali to ne umanjuje vrednost našeg rada.
Kao što pisci osećaju teret kreativne blokade, mi često osećamo pritisak modernog života.
Ponekad nas preplave obaveze, sumnje, ili osećaj da nismo dovoljno dobri. U tim trenucima važno je podsetiti se na saosećanje prema sebi. Ako veliki autori poput Hemingveja nisu odustajali kada su naišli na prepreke, zašto bismo mi?
Biti saosećajan prema sebi znači razumeti da ne moramo uvek biti savršeni, ali da svaki napor koji uložimo, svaka stranica koju napišemo, ima značaj.
Uzmimo Hemingveja, koji je godinama prepravljao svoje priče. Znao je da je pisanje proces koji zahteva vreme, ali i strpljenje prema samom sebi. Upravo to je suština. Ne moramo uvek postići savršenstvo, ali moramo biti svesni da je svaka rečenica, svaki mali korak, deo nečega većeg. Isto važi i za život – iako ponekad osećamo da tapkamo u mestu, ti mali koraci vode nas ka većem cilju.
Život, baš kao i pisanje, zahteva kontinuiran rad i istrajnost. Imajte na umu da su prepreke prirodan deo rasta. Baš kao što je Tolstoj prepravljao svoje stranice iznova, mi često moramo preispitivati svoje odluke, prilagođavati se, ali nikada ne odustajati. Svaki dan koji provedemo radeći na sebi, svaki napor, bez obzira koliko mali izgledao, deo je naše veće priče.
Kada osetite da vam ponestaje snage, setite se pisaca koji su svojim strpljenjem i istrajnošću stvarali velika dela. Baš kao što oni nisu odustajali, ni vi nemojte odustajati od sebe. Saosećanje prema sebi je ključ, jer nas podseća da je u redu ponekad stati, odmoriti se, ali ne i odustati.
Svaka stranica našeg života je važna. Svaka vaša priča je važna.
Sportski pozdrav!
Vaš Dobri psiholog,
