3 min read

Tolerancija – dar koji možemo pružiti svakog dana, a ne samo za vreme praznika.

Tolerancija – dar koji možemo pružiti svakog dana, a ne samo za vreme praznika.
Photo by Annie Spratt / Unsplash

Dobar dan, dobri ljudi… Sećam se jedne situacije, koja mi je zauvek ostala urezana u sećanje.

Razgovarali smo na nekom skupu psihologa, o tome, kako često gledamo na druge ljude kroz prizmu svojih očekivanja, stavova ili osećaja pravde. U jednom trenutku, prijatelj je rekao: "Ljudi nisu ono što mislimo da bi trebalo da budu; ljudi su prosto ono što jesu." Tada sam shvatio koliko lako upadamo u zamku netolerancije i koliko nam to iscrpljuje energiju.

Danas, u radu sa klijentima, često se susrećem s pitanjem: "Zašto bih trpeo nekoga ko mi ne odgovara?" To pitanje nosi teret frustracije, razočaranja i ponekad besa. Ali, šta ako toleranciju ne gledamo kao trpljenje, već kao sposobnost da u drugima vidimo ljude sa sopstvenim pričama, vrednostima i slabostima?

Nerazumevanje često proizlazi iz neslaganja sa nekim postupcima, stavovima ili karakteristikama drugih. To može biti posledica nerealnih očekivanja, rigidnih pravila koja sebi namećemo ili straha da prihvatanje tuđe različitosti ugrožava naš identitet.

Na primer:

Kolega na poslu ne radi stvari onako kako vi smatrate da bi trebalo. Osećate ljutnju i mislite: "Zašto ne može da bude odgovorniji?"
Partner ima navike koje vam smetaju. Zamišljate idealnu verziju partnerstva i pitate se: "Zašto ovo moram da podnosim?"
Prijatelj ima stavove koji su potpuno suprotni vašima. Osećate nelagodnost i udaljavate se.

Šta možemo da uradimo?

Prvi korak ka toleranciji jeste razumevanje da ljudi nisu savršeni, baš kao ni mi. Svi nosimo svoje unutrašnje borbe, vrednosti i iskustva.

Vežba: Setite se osobe koja vam trenutno izaziva frustraciju. Zamislite je kao dete koje tek uči kako da korača kroz život. Pokušajte da se povežete sa njenim ljudskim osobinama – greškama, nadama, strahovima.

Zapitajte se: Šta bih rekao/la svom najboljem prijatelju da mi se požali na istu situaciju? Koje bih reči razumevanja i podrške ponudio/la? Sada te reči ponudite sebi.

Pronađite vrednost iza neslaganja. Na primer, ako vas kolega na poslu nervira, možda je to zbog vaše vrednosti odgovornosti. Pitajte se: Kako mogu da se ponašam u skladu sa svojom vrednošću, a da ne sudim drugima?

Jedna klijentkinja mi je ispričala kako je njena netolerancija prema partneru zbog njegovog "neorganizovanog" ponašanja dovela do velikih sukoba. Kroz rad na prepoznavanju vrednosti i vežbanju saosećanja, shvatila je da njena frustracija nije bila usmerena samo na partnera, već i na njen strah da stvari neće biti "pod kontrolom". Kada je uspela da prepozna taj strah i razdvoji ga od partnerovih postupaka, njihova komunikacija se promenila.

Tolerancija nas ne oslobađa samo sukoba sa drugima, već i sukoba sa sobom. Prihvatanje ne znači da opravdavamo loše postupke, već da prestajemo da se borimo protiv nečega što ne možemo promeniti. Kada umesto toga radimo na sopstvenoj reakciji i izgradnji unutrašnjeg mira, otvaramo vrata za kvalitetnije odnose i ispunjeniji život.

Tolerancija nije slabost; ona je snaga da kažemo sebi: "Dovoljno sam jak/a da biram razumevanje umesto osude."

Srećna Nova Godina!

Vaš Dobri psiholog,