Početak - eto šta je na kraju!
E moj čika Duško, svaka ti je ka Njegoševa...
Kada razmišljam o krajevima, često koristim jednu jednostavnu metaforu – svaka jesen donosi padanje lišća, ali to nije kraj drveća, već priprema za proleće. Isto je i u našim životima.
Krajevi – bilo da su to raskidi, prijateljstva koja se gase, ili promene u karijeri – često dolaze s tugom i nesigurnošću, ali oni su takođe prilika za novi početak.
Na primer prijateljstva, ona su posebna vrsta odnosa. Prijateljstva su, na neki način, mostovi između našeg unutrašnjeg sveta i sveta oko nas. Prijatelji su oni koji nam pomažu da vidimo sebe na drugačiji način, kroz njihove oči, a istovremeno nam daju podršku kada svet postane suviše težak.
Ali avaj! Prijateljstva, kao i svi odnosi, mogu doći do svog prirodnog kraja. Ponekad se jednostavno udaljimo. Promenimo se. Životi nam krenu različitim putevima. To je deo rasta – ličnog i međuljudskog. Kraj jednog prijateljstva ne znači nužno gubitak, već transformaciju.
Mnoge od lekcija koje smo naučili kroz ta prijateljstva ostaju s nama, oblikujući nas i pripremajući nas za nove veze, nova iskustva.
Krajevi odnosa često nas podsećaju na to da je život fluidan, da ništa nije stalno. Svaki kraj je šansa da naučimo nešto o sebi, da se prilagodimo, i da krenemo dalje s novim saznanjima. Kao što reka ne prestaje teći kada naiđe na prepreku, već pronalazi novi put, tako i mi, kada se suočimo s krajem, moramo pronaći novi tok.
Šta je na kraju
Na kraju neba, na kraju mora, na kraju puta?
Šta je na kraju deca bi htela da znaju?
Zato jedu, zato spavaju,
Zato rastu brže od kaputa.
Šta je na kraju srede? Četvrtak.
A šta – na kraju četvrtka? Petak.
Na kraju svih krajeva?
Uvek je jedan novi početak.
Krajevi se potroše,
počeci uvek traju.
Početak – eto šta je na kraju!
Duško Radović
Zamislite da se penjete na planinu. Put je težak, znojite se, saplićete se o kamenje, ali nastavljate dalje. Na kraju dolazite do vrha. Međutim, da biste nastavili svoje putovanje, morate sići niz planinu i proći kroz dolinu pre nego što stignete do sledećeg vrha. Krajevi u životu su poput tih dolina. Iako mogu delovati zastrašujuće ili teške, oni su samo prelazne faze koje nas vode ka novim visinama.
Kada završimo jednu fazu života, to ne znači da smo se "spustili", već da smo napravili korak unazad kako bismo se pripremili za sledeći uspon. I ta dolina, iako ponekad tužna ili mračna, nudi priliku da sakupimo snagu i fokusiramo se na ono što dolazi.
Kraj bilo kojeg odnosa može doneti tugu, i to je u redu. Nemojte bežati od svojih emocija. Dozvolite sebi da osećate gubitak i da tugujete, jer to je prirodan proces.
Gledajte na kraj kao na lekciju: Postavite sebi pitanja poput: "Šta sam naučio iz ovog iskustva?" i "Kako me je ovaj odnos oblikovao?" Ova pitanja pomažu da sagledate kraj iz drugačije perspektive – perspective posmatrača svoga života.
Prijatelji i porodica su tu da vas podrže tokom teških trenutaka. Deljenje svojih osećanja s njima može vam pomoći da brže prođete kroz bol i pronađete mir.
Iako je kraj često bolan, on nosi potencijal za nešto novo. Setite se da su svi veliki uspesi u životu često proizašli iz neuspeha ili završetka nečega. Svaki kraj donosi prostor za nešto novo, nešto što tek treba da stvorite.
Krajevi su sastavni deo života. Bez njih ne bismo rasli, učili i postajali bolji verzije sebe.
Bilo da je reč o prijateljstvu, vezi ili karijeri, svaki kraj je prilika da preispitamo svoje vrednosti, otkrijemo nove snage u sebi i započnemo novi početak koji nas neminovno čeka.
Mindful pozdrav!
Vaš Dobri psiholog,
