Hrabrost, was ist das?
Dobar dan, dobri ljudi... Celoga života se "ložim" na istoriju... Uvek su me fascinirale priče o ljudima koji su pokazali neverovatnu hrabrost, ne samo u ratnim sukobima ili političkim prevratima, već i u svakodnevnim borbama – borbama sa sobom.
Kad samo pomislim koliko je tih istorijskih trenutaka bilo oblikovano unutrašnjim prelomima, tihim odlukama pojedinaca da ne odustanu, čak i kad je sve oko njih ukazivalo na to da bi trebalo.
Zamislite samo Leonidu i njegovih 300 Spartanaca, stisnuti u klancu, suočeni s ogromnom persijskom vojskom. Šanse su bile minimalne, ali umesto da se povuku, oni su stali čvrsto. Naravno, završili su kao heroji u smrtnom času, ali to nije ono što me fascinira. Prava hrabrost u ovom događaju nije bila u njihovoj borbenoj sposobnosti, već u njihovoj sposobnosti da se suoče s neizbežnim i odaberu kako će reagovati.
U životu često naiđemo na trenutke kada se čini da nas prepreke nadmašuju, bilo da su to problemi na poslu, nesigurnosti u vezi, ili unutrašnje borbe s našim mislima i osećanjima. Lekcija ovde nije u tome da se moramo uvek boriti protiv prepreka, već u tome da možemo odabrati kako ćemo na njih reagovati.
Jedna od najinspirativnijih priča za mene uvek je bila ona o Magellanu i njegovoj posadi koji su krenuli na put oko sveta. Zamislite samo – tada nisu znali šta ih čeka, šta će pronaći iza svakog okeana. Bili su vođeni mapama koje su jedva postojale i snovima o nepoznatim zemljama.Svako od nas je nekad na sopstvenom "putu oko sveta". Ponekad to znači napustiti zonu komfora, suočiti se s nepoznatim i neizvesnim situacijama, bez jasne mape ili sigurnog ishoda. Magellan nije bio hrabar jer je znao kako će završiti – bio je hrabar jer je odlučio da krene, iako nije znao šta ga čeka.
U mom životu, često se susrećem sa osećajem da ne znam uvek gde će me sledeći korak odvesti. Ali svaki put me podseća na to da hrabrost nije uvek u rezultatu, već u samoj odluci da krenemo napred. Bilo da se radi o pokretanju novog posla, suočavanju s gubitkom, ili jednostavno promeni svakodnevnih navika – hrabrost je u stalnom pokretu, uprkos strahu.
Zamislite raskršće na kojem stojite. Svaki put vodi u različitom pravcu, ali vi ne možete znati gde će vas koji odvesti. Ovo je česta metafora u mom životu. Mnogi od nas suočavaju se sa raskršćima – bilo da se radi o izboru karijere, odluci da se preselimo, ili o promeni u načinu razmišljanja. Svaki put nosi sa sobom neizvesnost.
Naučio sam da hrabrost nije uvek u izboru "pravog" puta.
Nekad je hrabrost samo u tome da uopšte izaberemo, da napravimo korak, pa makar i ne znali gde će nas odvesti. I tu dolazimo do ključnog momenta: hrabrost je uvek u pokretu. Nikada nije u stajanju na raskrsnici i čekanju da se stvari same reše. Ponekad to znači biti spreman da pogrešimo i da iz toga naučimo.
Gledajući unazad kroz istoriju, kroz lične priče i događaje koji su oblikovali svet, jasno je da hrabrost nije nestala. Ona je i dalje prisutna u svakodnevnim odlukama koje donosimo, u izazovima s kojima se suočavamo i u neizvesnostima koje nas prate.
Hrabrost je u svakome od nas – bilo da se suočavamo sa unutrašnjim strahovima ili spoljašnjim preprekama. Potrebno je samo da je prepoznamo i odlučimo da je sledimo, kao što su to činili ljudi kroz vekove.
Hrabrost nije uvek glasna i očigledna. Nekad je tiha, prisutna u svakom našem izboru i odluci da nastavimo dalje, čak i kada je put neizvestan.
Mindful pozdrav!
Vaš Dobri psiholog,
