Ako pobegneš od sebe? Kuda ćeš onda?
Dobar dan, dobri ljudi... Koliko puta si uhvatio/la sebe kako izbegavaš neprijatne emocije? Možda se zatrpavaš poslom kako ne bi morao/la da misliš o brigama, ili satima skrolaš po telefonu da pobegneš od osećaja nesigurnosti?
Izbegavanje nelagodnosti je ljudska priroda, ali problem nastaje kada to postane način života.
Kao psihoterapeut, često radim sa klijentima koji su godinama gradili mehanizme bega – izbegavali teške razgovore, donosili odluke iz straha umesto iz ličnih vrednosti, ili bežali u perfekcionizam da ne bi osetili neuspeh. Ali, bežanje od nelagodnosti na duže staze ne donosi olakšanje – samo produbljuje osećaj nezadovoljstva i blokira lični razvoj.
Naša um je "programiran" da nas štiti od bola. Kada naiđemo na neprijatnost, instinktivno tražimo izlaz – bilo kroz distrakcije, odlaganje obaveza ili čak fizičko povlačenje iz situacija. U teoriji, to ima smisla, ali u praksi to može dovesti do:
- Hroničnog stresa jer problemi ne nestaju, već rastu.
- Gubitka samopouzdanja jer izbegavanje jača osećaj nemoći.
- Emocionalne iscrpljenosti jer potiskivanje emocija zahteva ogromnu mentalnu energiju.
Luka(za potrebe ove priče), talentovani mladi sportista, došao je kod mene jer je osećao ogroman pritisak pre svakog takmičenja. Umesto da se suoči sa svojim strahovima, razvijao je rituale bega – prekomerno trenirao do iscrpljenosti, previše analizirao protivnike i izbegavao razgovore o svojim nesigurnostima. Na taj način je pokušavao da kontroliše strah, ali je zapravo samo povećavao svoju anksioznost.
Kroz rad na prihvatanju neprijatnih emocija i tehnikama mindfulnessa, Luka je naučio da njegov strah ne mora da ga parališe – već da može da mu bude vodič ka boljoj mentalnoj pripremi.
Vežba: Prostor između reakcije i odluke. Ova vežba ti može pomoći da ne reaguješ automatski na nelagodnost, već da svesno izabereš reakciju.
- Kada osetiš neprijatnu emociju (npr. stres pred važan sastanak ili trening), zastani.
- Umesto da odmah posegneš za distrakcijama (telefon, TV, posao), zatvori oči i diši duboko 30 sekundi.
- Pitaj sebe: Šta sada zaista osećam? Šta mi ova emocija govori?
- Zapiši u belešku ili mentalno osvesti odgovor.
- Tek tada odluči šta ćeš dalje – iz mesta pune svesnosti, a ne automatizma.
2. Mindfulness tehnika: Sidrenje u sadašnjost. Često bežimo u prošlost (krivica) ili budućnost (strah). Ova tehnika pomaže da ostaneš prisutan/a ovde i sada:
- Usmeri pažnju na stopala na tlu.
- Fokusiraj se na osećaj disanja u telu.
- Opazite pet stvari koje vidiš, četiri koje možeš dodirnuti, tri koje čuješ, dve koje možeš namirisati i jednu koju možeš okusiti.
- Primeti kako ti se telo opušta dok si prisutan/a.
Prihvatanje umesto bežanja – put ka unutrašnjem miru
Izbegavanje neprijatnosti možda donosi privremeno olakšanje, ali dugoročno stvara još veći teret. Suočavanje sa sobom ne znači borbu, već prihvatanje – i to je ključ mentalne snage.
Ako prepoznaješ sebe u ovome, nisi sam/a. Možemo zajedno raditi na tome da pronađeš zdravije načine suočavanja sa izazovima.
Zakaži seansu i daj sebi priliku da upoznaš pravu snagu – onu koja dolazi iznutra.
Vaš Dobri psiholog,
